Kada je u pitanju električna energija vaše mašine, reči „vati“, „volti“ i „omi“ mogu da vam izazovu praktičnu vrtoglavicu. Da bi mogao uspešno da popravi električne kvarove na vozilu, mehaničar mora biti upoznat i razumeti ove reči, kao i niz dodatnih važnih osnovnih fizičkih principa električnih sistema. Ovde ćemo objasniti vate, volte i ostale pojmove koji su vam potrebni za našu „uradi sam“ mehaniku, a takođe ćemo ublažiti široko rasprostranjeni strah od rada na električnom sistemu motocikla.

Struja je nevidljiva – međutim njen efekat se može osetiti čulima: npr. svetlost od sijalice, toplota od zagrejanog rukohvata ili pogled na voltmetar  jasno pokazuju da struja teče.

„Strujni tok“ u DC sistemu motocikla znači da negativno naelektrisani elektroni migriraju sa negativnog terminala izvora napajanja (npr. baterije) preko kabla i potrošača (npr. sijalice) do pozitivnog terminala. Kod naizmenične struje smer struje se neprekidno menja – teče neispravljena struja npr. od AC alternatora do regulatora/ispravljača napona na vozilu gde se ispravlja i odatle napaja u DC električni sistem.

Osnovne definicije: ohm, volt, amp i vat

Intenzitet struje i efekat provodnika može se objasniti upoređivanjem sa protokom vode u cevi. Pritisak vode na kraju cevi zavisi od njenog prečnika i – što je veći izvor vode i što je veći prečnik cevi, to će biti i pritisak vode veći.

Sa protokom struje, poprečni presek priključenog električnog kabla odgovara prečniku cevi. Što je kabl deblji i kraći, to efikasnije provodi struju, a samim tim i manji “otpor” struja nailazi. Što je kabl duži i tanji, to će biti veći njegov “električni otpor”. Ovo zavisi od materijala, poprečnog preseka, dužine i temperature. Otpor se meri u omima (Ō) i koristi se simbolom formule R. Kabl je napravljen od metala i ne provodi struju potpuno glatko. Ovo trenje proizvodi toplotu. Ako je kabl suviše tanak ili korodiran, može se znatno zagrejati, pa čak i izazvati paljenje izolacije. Da bi se izbegla ova vrsta oštećenja, koriste se električni osigurači. Oni rade na sličan način kao i unapred određena tačka prekida na mehaničkoj komponenti, prekidanjem strujnog kola, npr. u slučaju kratkog spoja. Stoga sprečavaju oštećenje baterije i električnih komponenti, kao i požare kablova.

Pored osiguranja da su kablovi dovoljno debeli za odgovarajuću primenu, kontakti, kao što su terminali i konektori, treba da budu zaštićeni od korozije i prljavštine kako bi otpor kontakta bio što manji. Upotrebu terminalnih blokova i konektora na vozilu treba izbegavati kad god je to moguće jer oni nepotrebno povećavaju otpor kabla i ne uspostavljaju bezbednu vezu otpornu na vibracije. Kvalitet negativnih/uzemljenih kablova treba da bude jednako dobar kao i pozitivnih kablova.

Napon se meri u voltima (V) i ima simbol formule U. Napon je razlika potencijala između negativnog i pozitivnog terminala: U našoj analogiji sa vodom, ovo je razlika između punog i praznog rezervoara na istom nivou povezanom uz cev. Voda teče između rezervoara sve dok nivo punjenja nije isti u oba rezervoara. Ovo stanje odgovara ispražnjenoj bateriji. Da bi voda ponovo tekla, mora se preneti/pumpati iz jednog rezervoara u drugi; u slučaju akumulatora to radi punjač ili generator struje, koji se naziva “alternator” vozila. Ovo generiše napon kroz rotaciono kretanje električne zavojnice u magnetnom polju.

Još jedan važan faktor u kolu je amperaža. Ovo se meri u amperima (A) i ima simbol formule I. Amperaža pokazuje koliko elektrona protiče kroz poprečni presek provodnika/otpornik (kabl za napajanje) tokom određenog vremena. U našoj analogiji sa vodom, amperaža odgovara količini vode koja protiče kroz cev za određeno vreme, što zavisi od prečnika cevi i nagiba.

Korelacija između fizičkih varijabli opisanih do sada (amperaža, napon i otpor) opisana je Ohmovim zakonom:

R = U / I (otpor = napon / amperaža)
I = U / R (Amperaža = napon / otpor)
U = R k I (napon = otpor k amperaža)

Ako su dostupne dve varijable, iz njih se može izračunati treća varijabla. Četvrta važna varijabla koja je potrebna za opisivanje električnog kola i efikasnosti električnog potrošača je snaga. Naveden je u vatima (W) i ima simbol formule P. Na njega takođe utiču napon i amperaža i može se izračunati korišćenjem sledeće formule:

P = U k I (snaga = napon k amperaža)
I = P / U (Amperaža = Snaga/napon)
U = P / I (napon = snaga / amperaža)

U električnom kolu struja teče samo ako je i ona zatvorena. Kao što je već rečeno, električno kolo se u osnovi sastoji od izvora napona, kabla i jednog ili više potrošača. Jednoprovodnički sistem se obično koristi u motociklima, tj. jedan kabl povezuje pozitivni terminal baterije sa relevantnim potrošačem (npr. sijalicom) preko prekidača (npr. paljenje). Povratni put je obezbeđen kolektorskom linijom i metalnim okvirom motocikla, takozvanom zemljom, koja je preko uzemljenja povezana sa negativnim terminalom akumulatora. Ako je paljenje isključeno, akumulator se isključuje iz električnih kola vozila i nijedan potrošač ne može da radi.

Električna kola na motociklu

Elektrika motocikla je podeljena u nekoliko krugova. Motocikl ne može biti odobren za upotrebu na putu ako nema sledeća električna kola:

  • Kolo za punjenje napaja bateriju preko alternatora i regulatora napona / ispravljača.
  • Kolo za paljenje napaja jedinicu za paljenje, zavojnice za paljenje i svećice.
  • Kolo za osvetljenje napaja farove, instrumente i zadnje svetlo.
  • Postoje i druga manja odvojena električna kola; za aktiviranje kočionog svetla preko prekidača prednjeg i zadnjeg kočionog svetla, pokazivača pravca, svetla, sirene i ponekad svetla upozorenja.

Savremeni motocikli su opremljeni velikim brojem dodatnih električnih kola, npr. za termostatski kontrolisano vodeno hlađenje motora sa ventilatorom i kompjuterski potpomognutu elektroniku za ubrizgavanje sa raznim senzorima ili pomoć pri kočenju (ABS).

Kako bi se smanjili troškovi ožičenja za kompjuterizovani električni sistem bicikla i takođe olakšalo povezivanje dodatnih komponenti, upotreba takozvane CAN-bus tehnologije postaje sve popularnija i koristi se za povezivanje elektronskih komponenti sa zajedničkim linijama za prenos podataka putem linije kratkog napona.

 

Instrumenti za ispitivanje

Kvarovi u elektrici dvotočkaša obično nastaju zbog neispravnih kablova sa oštećenom izolacijom ili loših, a moguće i mokrih priključaka. Oni s vremena na vreme dovode do kratkih spojeva. Postoji i takozvano “curenje struje” koje nastaje ako postoji neželjeni spoj negde u električnom kolu usled vlage ili korozije, npr. na otvorenom kontaktu kao što je prekidač za paljenje (kada je isključen). Iako je veoma slab, on vremenom prazni bateriju kada je vozilo parkirano. Ovo se dešava mnogo brže sa kratkim spojevima. Oni su primetni jer osigurači iskaču. Najbolji način da se tačno utvrdi uzrok ovakvih problema je da koristite tester kola. Curenja struje u električnom kolu mogu se detektovati pomoću adaptera za mini i standardne osigurače kada je paljenje isključeno. Sve što treba da uradite jeste da izvučete jedan od osigurača iz kutije sa osiguračima i uključite ga u odgovarajući adapter. Zatim umetnite adapter u položaj sa kojeg ste uklonili osigurač, uključite uređaj i očitajte.

Da biste pronašli izvore kvarova i izvršili električne provere komponenti, multimetar je koristan za merenje napona baterije, otpora kabla ili komponente, protoka struje i još mnogo toga.

Ako je cilj samo da se utvrdi da li komponenta prima struju ili je napojni vod prekinut, korisna je jednostavna lampica. Trebalo bi da bude deo svakog seta alata. Kabl LED multifunkcionalnog testera je povezan sa zemljom (npr. goli metalni zavrtanj motora) ili sa negativnim kablom iz snopa ožičenja vozila (npr. na negativnom terminalu akumulatora) i test sonda se drži na pozitivnom ulazu komponente koja se testira (npr. ulazni kabl za paljenje). Ako lampa ostane ugašena, struja se ne napaja dotičnoj komponenti i mora se proveriti da li je napojni vod prekinut. Ako lampica svetli, napajanje je u redu i možda nešto nije u redu sa komponentom iznutra.

Drugi kvarovi nastaju zbog korodiranih kablova, na primer, čiji je unutrašnji otpor toliko visok da više ne provode dobro i postaju vrući. Starija paljenja i prekidači često ne provode struju dovoljno, što dovodi do kvarova. Ako je alternator, ili samo njegov kablovski priključak, neispravan, to može osakatiti napajanje baterije. Neispravni regulatori napona mogu prouzrokovati prekomerno punjenje baterije. Istrošene ugljene četkice mogu osakatiti motor startera. Za više informacija pogledajte – Testiranje elektrike i elektronike u našim „Uradi sam“ savetima.